U pocetku...
U pocetku bese jedna ideja, jedna stvar, jedna pesma, jedna muzika, jedan glas. Na kraju ne bi nista. Vatre se lelujase na vihorima propasti, tuge, pohlepe, uzasa, smrti na najgore moguce nacine. Rusevine sada cine pejzas razglednica, oblaci dima i miris pepela obiluju ravnicama i poljima naseg nekada lepog, divnog, sarenog sveta. Glasovi nekih duhova jos uvek struje izmedju ostataka proslosti, lica velikih zelja davno su unakazena, iskasapljena, izmucena. Danas je stvarno sunce daleko...
Ali sta se desilo? Kako je do ovakve danasnjice uopste doslo? Zbog cega? Ko je kriv za svu tminu i sumornu notu koja nas prozima svaki sekund, svaki minut, svaki sat naseg mucnog ali hrabrog postojanja? Sada znate. Sad kada udisete cadj i pepeo, pijete mulj i jedete blatnjave cigle proslosti, da sada, sada znate. Dolar, euro, dinar, funta ili bilo koja druga para, bila je tracak nade. Tracak srece i prosperiteta. Zivotno uzvisenje, rekose neki! Da, bio je glavni pokretac nase najludje maste, nasih najblistavijih ideja, nase najbolje price, price koja je isla brzo i jos brze, u vecni sunovrat. Crni eliksir nasih zelja je pumpao svetske glavesine dok su se gostili na velikim gozbama i konvencijama. Veliki govori, inspiracija sa svih strana bila je glavna poruka ostaloj braci sirom sveta da krenemo u najvece zabiti i najvece divljine kako bi pronasli taj carobni, crni eliksir progresa. Sedamdeset i kusur godina kasnije eto sta bi. Kao sto u Bibliji rekose tako ovde i pocivasmo. Iz crnog u crnog. Iz bede u bedu. Da li je za nauk ili jos za jednu apokalipsu, crnu atmosferu?
Freedom Rider
